AIKIDO

SHIN-SHIN TOITSU AIKIDO, poznatiji kao KI AIKIDO je potekao od ideje osnivača Moriheja Uešibe, koji je veštinu prenosio na svoje učenike. Svaki od tih učenika je nakon učiteljeve smrti razvijao veštinu u skladu sa sopstvenim shvatanjima i mogućnostima, menjajući ne samo tehnike, već i neke od principa aikidoa. Tako su već polovinom dvadesetog veka počeli da se odvajaju razni pravci u aikidou, ili popularno rečeno "stilovi". 

Morihejevi učenici su veštinu prenosili sopstvenim učenicima i aikido je u međuvremenu pretrpeo mnogo izmena. Majstori koji praktikuju tendoryu aikido, ki aikido, ili tradicionalni aikido mogu izvoditi istu aikido tehniku na vrlo različite načine, mada se prave razlike najbolje mogu osetiti tek kroz vežbanje aikidoa. Razlike između ki aikidoa, tradicionalnog, ili nekog "trećeg" aikidoa je teško preneti kroz reči, pogotovo pisane reči. Najbolje je doći do kluba, probati, videti i oceniti šta vam se najviše dopada.

Ki aikido je zamišljen kao komunikacija sa više naoružanih ili nenaoružanih napadača, i to na taj način da oni ne budu povređeni, ako je to ikako moguće. Jedan od najboljih Morihejevih učenika, Koići Tohei, koji je jedini majstor kome je Morihej ikada dodelio zvanje desetog DAN-a (najviše majstorsko zvanje u aikidou, kao i u većini japanskih borilačkih veština), je osnivač ki aikidoa. Tohei je umro u dubokoj starosti, ostavljajući za sobom mnoštvo učenika.

Nakon kapitulacije Japana po završetku Drugog svetskog rata, borilačke veštine su bile maltene zabranjene. Kako bi nastavili sa treniranjem, učitelji borilačkih veština su mnoge preneli u sferu sporta, ustanovili sisteme pravila i takmičenja. Sa aikidoom je bilo malo drugačije - učitelji su "objasnili" kako se oni u stvari bave samoodbranom, a ne treniraju borilačku veštinu. Ovo je osnovni razlog zbog kog se aikido i danas često klasifikuje kao samoodbrana, a u pitanju je ništa više do "smicalica" veštih japanskih učitelja u želji da održe svoju veštinu. "Odbrambene" borilačke veštine u suštini ne postoje, kao što ne postoje ni "napadačke" borilačke veštine.

 

Osnovna ideja ki aikidoa je sklad uma i tela, kroz zajednički rad partnera na kreiranju tehnika. Većina borilačkih veština funkcioniše po principu sudara, dok ki aikido za cilj ima uklapanje sa protivnikom i njegovom energijom, tako da niko ne bude povređen. Ki aikido je borilačka veština, ali i mnogo više od toga. Lepota ki aikidoa se ogleda i u tome što je ki aikido ostao veština u pravom smislu te reči. Ki aikido je namenjen svim ljudima koji žele da nauče kako da primenom jednostavnih ki principa unaprede sopstveni život.  

Izvor: http://www.musasi-srbija.org/