URAVNOTEŽENA ISHRANA

Ja više volim da koristim termin “Uravnotežena ishrana“ nego “zdrava ishrana“, jer jednostavno ne postoji opšte pravilo ili nekakav kodeks zdrave ishrane. Ako pitate stručnjake kako bi se trebali hraniti, dobićete mnogo različitih odghovora, i svi će oni biti potkrepljeni naučnim činjenicama. Kada trebate jesti, koliko puta, šta se sa čime slaže, šta je zdravo a šta ne... ??? puno je pitanja i još više odgovora. Jedno je sigurno, jedinstven recept i čarobna formula zdrave ishrane ne postoje. Jedini pravi savet koji možete dobiti je da osluškujete svoj organizam. Svaka osoba je različita jedinka, te su nam različite i potrebe, način i uslovi života, aktivnosti... Da bi živeli, ne samo se hranili, zdravo, morate naučiti da slušate svoj organizam i da poštujete njegove potrebe. To ne znači da trebate uslišivati njegove hirove koje ste razvili nekvalitetnom ishranom i načinom života, kao što su potreba za slatkišima i grickalicama (pao mi je šećer, treba mi nešto slatko !?) ali ni da budete rob zdrave ishrane i samo mislite o tome šta smete a šta ne jesti. Jer, mi ljudi ne živimo da bi jeli, već jedemo da bi živeli.

Ipak, pored mnogo različitih teorija i oprečnih stavova šta je to zdrava ishrana, oko nekih se činjenica ipak svi slažu. Čovek je deo prirode, te i naša ishrana mora biti u skladu sa prirodom. Ishrana čoveka u savremenom svetu pre svega podrazumeva mnogo prerađene, industrijske hrane. Pored praznih kalorija tu je i mnogo drugih problema koje ta hrana nosi; prosti šećeri, zasićene masti, konzervansi i aditivi... Ne kažem da ne smete ponekad sebe častiti porcijom šunke sa kajmakom , parčetom krempite ili čokoladom, ali to ne sme biti vaša svakodnevna ishrana. Našu ishranu trebaju činiti namirnice koje nam obezbeđuju sastojke koji čine i sastav našeg organizma.

Koje su to hranljive materije koje su nam neophodne:

Makrohranljive (energetskihranljive)  materije čine:

      Belančevine

      Ugljeni-hidrati i

      Masti

i oni snabdevaju telo gorivom koje nazivamo kalorije.

Belančevine podstiču rast tkiva, obnavljaju i pomažu stvaranje antitela, hormona i enzima koji su neophodni za odvijanje svih hemijskih reakcija u organizmu.

Ugljeni hidrati su glavni izvor energije u organizmu, Delimo ih na proste i složene ugljene hidtate.

Masti štite unutrašnje organe, daju energiju i pomažu telu da resorbuje neke vitamine (vitamini topivi u mastima).

Mikrohranljive materije su:

      Vitamini

      Minerali i

      Fitonutrijenti

koji su telu potrebni u mnogo manjim količinama, ali imaju izuzetan značaj za mnogo funkcija u organizmu i njihov nedostatak može prouzrokovati brojne probleme i poremećeje u zdravlju.

Vitamini pomažu u stvaranju krvnih ćelija, hormona, genetskog materijala i hemikalija u nervnom sistemu. Ključni su za dobro zdravstveno stanje, kao i za preradu i apsorbciju drugih hranljivih materija (belančevina, ugljenih hidrata, masti i minerala). Dele se na vitamine topive u vodi (vitamin C i svi vitamini grupe B) i vitamine topive u mastima (vitamini A, D, E i K).

Minerali imaju nezamenljivu ulogu u složenim hemijsklim procesima u organizmu i osiguravaju funkcije rasta i obmnove u svim ćelijama u telu. Takođe se dele u dve grupe; makrominerale (kalcijum, fosfor, magnezijum, kalijum, natrijum, hlor) koji su potrebni telu u relativno velikim količinama i minerale u tragovima (gvožđe, bakar, cink, jod, fluor, hrom, selen, mangan, molibden) potrebmni telu u neznatnim količinama.

Fitonutrijenti su snažni prirodni spojevi koji se nalaze u biljkama. Oni na prirodan način štite telo, a takođe jačaju delovanje vitamina i stimulišu ih da postignu svoj puni potencijal-

Treba napomenuti da neke od ovih mikrohranljivih materija možemo nazvati antioksidansima,  a oni čine prirodan odbrambeni mehanizam tela koji se bori protiv slobodnih radikala. Slobodni radikali mogu oštetiti DNK ćelije tela oksidacijom, što dovodi do oboljenja i prevremenog starenja. U antioksidanse spadaju vitamini C i E, neki minerali u tragovimam kao što je selen i fitonutrijenti, kao što su karotenoidi (alfa i beta karoten) likopen i lutein.

Naravno, na kraju priče o ishrani, ne smemo zaboraviti ni najvažnije od svega, a to je VODA. Voda čini 92% krvi, 22% kostiju, 75% mozga i 75% mišića, te je konzumiranje dovoljne količine i kvalitetne vode esencijalno za naše zdravlje.