Aspartam - slatki ubica

Na ovom sam blogu pre  svega želeo pisati samo o onim lepim stvarima koje nam pomažu da zdravije i kvalitetnije živimo. Nažalost, mnogo je i onih loših stvari koje više nisu slučajnost ili retkost, već naša svakodnevnica, čijeg delovanja mnogi nismo ni svesni, a koji uništavaju naše zdravlje. Stoga, ponekad moramo i o tome pisati, kako bi svi zajedno razvijali svest o zdravom načinu života. Kada ovo pišem, mislim naravno pre svega na ishranu.

Znamo li šta sve unosimo u naš organizam kada konzumiramo neku namirnicu, piće, hranu? Ko još čita deklaraciju na proizvodu kada nešto kupuje? Nema se vremena za to. Žurimo na našu omiljenu seriju ili utakmicu. A onda, u pauzi vidimo reklamu - O.. bez šećera, C..-C.. Zero ... i pomislimo „Suuupeer... vreme je da zdravo živim... treba da smanjim kalorije... šećer je loš...“ I oni zaista nisu ništa slagali, niti ima nešto loše u tome što nema šećera, naprotiv, ali ima nešto i što nam ne kažu. Ali zato moraju da napišu, a sve što mi trebamo je da pročitamo sastav proizvoda, a tamo ćemo naći nešto gore i od šećera... zapravo mnogo gore. O čemu je reč? Pričamo o veštačkim zaslađivačima, pričamo o ASPARTAM-u.

Veštački zaslađivači, pogotovo aspartam, poslednjih su godina na lošem glasu, najviše zbog toga što istraživanja pokazuju da uzrokuju karcinom. Da ne bi brinula, kompanija Ajinomoto koja proizvodi aspartam, promenila mu je ime u AminoSweet. I dalje ima iste otrovne sastojke, ali mu je novo ime lepo i zvučno. Ukoliko ste vi ili vaše dete kojim slučajem alergični na aspartam, nemojte to shvatiti lično, to je samo posao.

Aspartam je čak 200 puta slađi od saharoze, odnosno šećera koji koristimo u svakodnevnoj upotrebi u domaćinstvima. Po ukusu je najpribližniji šećeru u odnosu na druge veštačke zaslađivače, s tim što njegova slatkost traje mnogo duže u odnosu na običan šećer.

Uprkos dokazima da je aspartam opasan otrov, osvojio je globalno tržište. I dalje nastavlja dobijati dozvolu za korišćenje u novim vrstama hrane uprkos dokazima koji pokazuju da uzrokuje oštećenja mozga, kancerogene tumore i poremećaj rada endokrinih žlezda, te druge bolesti.

Većina konzumenta ne zna da je aspartam stvoren kao lek, ali nakon otkrića njegovog slatkog ukusa čarobno je promenjen iz leka u dodatak hrani. Želimo vas upozoriti da se pazite vuka u ovčjem odelu, odnosno u ovom slučaju, aspartama obučenog kao AminoSweet.

Pre 25 godina, aspartam je prvobitno bio uvršten u dostavu hrane u Evropu. Danas je u celom svetu uobičajeni sastojak većine dijetnih napitaka, deserata bez šećera i žvakačih guma. Ipak, klima se menja jer se konzumenti bude iz neznanja i prihvataju istinu o veštačkim zaslađivačima kakav je aspartam, te šteti koju oni nanose zdravlju. Najnoviji aspartamski marketinški trik je očajnički napor da se uvere konzumenti da prihvate ovaj hemijski zaslađivač kao prirodni i siguran, uprkos svim dokazima koji govore suprotno.

Aspartam je 1965. godine slučajno otkrio James Schlatter, hemičar za G.D. Searle & Company kada je pokušavao proizvesti farmaceutski lek protiv čira. Nakon što je pomešao aspartičnu kiselinu i fenilalanin, dve amino kiseline koje se prirodno pojavljuju, otkrio je jedan sasvim novi sastojak slatkog ukusa. Kompanija je tada samo promenila zahtev podnesen kod FDA (Administracija za hranu i lekove) za izdavanje dozvole lek u zahtev za dodatak hrani i aspartam je rođen.

G.D. Searle & Company je patentirao aspartam 1970. godine. Interni dopis koji je te godine kružio kompanijom tražio je da vodstvo kompanije radi na tome da FDA-u postane „navika govoriti „da“ i da potiču „podsvesni duh sudelovanja“ u dobijanju dozvole za ovu hemikaliju.

G.D. Searle & Company je 1973. godine prvi put podneo zahtev FDA-u i godinama se borio za FDA dozvolu, podnoseći im vlastite studije o sigurnosti za koje su mnogi verovali da su neadekvatni i obmanjujući. Uprkos mnogobrojnim prigovorima, uključujući i one vlastitih naučnika, kompanija je 1974. uspela uveriti FDA da daju dozvolu za komercijalnu upotrebu aspartama u nekoliko proizvoda.

Detalji istorije aspartama su dugi, ali činjenica ostaje da je ovaj karcinogen ilegalno dozvoljen kao dodatak hrani kroz snažno lobiranje moćne korporacije koja je u vidu imala samo vlastiti interes. Menjanje aspartamovog imena u nešto „privlačnije i pamtljivo“, po vlastitim rečima Ajinomota, može prevariti neke, ali nadamo se da će većina prepoznati ovu pametnu marketinšku taktiku kao očajnički pokušaj očuvanja mulimilijaderskog dolarskog priliva novca. Nemojte dozvoliti da vas prevare.

Sledeći put, pre nego što konzumirate neki od tih super diet napitaka ili sugar free proizvoda, dobro pogledajte njegovu deklaraciju i dobro razmislite šta vam je činiti kada među onim sitnim slovima nađete reč – ASPARTAM, ili možda samo oznaku E951. Naravno, izbor je samo vaš, ali i odgovornost za vaše i zdravlje vaše dece.